Парк Буковичке бање је заштићено природно добро, а истовремено ужива и статус културно-историјске целине. Збирка скулптура у бањском парку једна је од збирки Народног музеја у Аранђеловцу у чијем се представљању полази од једне широко схваћене идеје садржане у термину Музеј „на отвореном“. Према тој идеји, Музеј презентује изузетну уметничку колекцију скулптура која се налази у отвореном парковском простору.
Истовремено, одредница Музеј „на отвореном“ подразумева и намеру да се дигитализовани музејски материјал везан за ову Збирку, а до којег се дошло исцрпним истраживачким радом, постане доступан путем дигиталних платформи и мрежа.
У том контексту, ова одредница се односи и на отворен приступ за музејске садржаје који применом савремених технологија постају доступни не само посетиоцима парка Буковичке бање, већ широј јавности и заинтересованој музејској публици.
Збирка скулптура у парку Буковичке бање садржи 78 уметничких дела. Овoj целини припадају три старије скулптуре – „Лав“ Петера Гиндерта, настала током аустроугарске окупације, највероватније 1916, дело чувеног југословенског вајара Ивана Мештровића „Сфинга“ из 1934. године, и скулптура „Обелиск I“ Раје Николића из 1960. године.
Остале скулптуре које су део музејске Збирке , а постављене у парку Буковичке бање, настајале су на Симпозијуму скулптуре „Бели Венчац“ од 1966, у оквиру манифестације сложеног концепта под називом Смотра (југословенске) уметности „Мермер и звуци“.
У складу са социјалистичким духом времена када је уметност била намењена „свима и за све“, настаjaла је ова драгоцена колекција којом је парк Буковичке бање добио функцију изложбеног простора и самим тим нова значења.
Бројне значајне личности из културног живота тадашње Југославије утицале су на формирање и утемељење ове изузетне манифестације, али највеће напоре за њено оснивање и развој уложио је сликар Александар Ђоновић, који се сматра и њеним оснивачем.
(извор: приватна архива Слободана Недељковића)
Збирку скулптура у парку Буковичке бање чине дела етаблираних југословенских и иностраних вајара друге половине 20. века, али и скулптуре значајних имена савремене уметничке сцене прве две деценије 21. века.
Постављена у парковском простору ова Збирка представља посебан ентитет у коме је до друге деценије 21. века углавном поштован концепт израде скулптура од венчачког мермера и одређивање места скулптура по избору аутора.
Одлуком Општине Аранђеловац 2020. године Збирка скулптура поверена је на чување и старање Народном музеју у Аранђеловцу. Одмах након тога су предузети послови конзервације и рестаурације угрожених уметничких дела у оквиру Пројекта „Траг у камену“ и започеле су активности на реализацији Пројекта „Учитај, сазнај и сачувај“ – дигитализација и презентација Збирке скулптура у парку Буковичке бање. Оба пројекта суфинансира Министарство културе и информисања уз подршку Општине Аранђеловац.
Пројекат „Учитај, сазнај и сачувај“
Пројекат „Учитај, сазнај и сачувај“ подразумева дигитализацију и презентацију музејске Збирке скулптура у парку Буковичке бање. Валоризацији овог драгоценог културног наслеђа претходио је исцрпан истраживачки рад који и даље траје. Део прикупљеног материјала је дигитализован и сада доступан најширој публици. Захваљујући бројним институцијама, појединцима, породицима и фирмама успели смо да сачувамо и јавности презентујемо значајану грађу која се везује за ово важно културно добро.
Захвалност упућујемо: Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју Црне Горе, Музеју у Смедереву, Црногорској академији наука и умјетности, Програмском архиву ТВ РТС, „Zagreb filmu“, Галерији ликовне уметности поклон збирке „Рајко Мамузић“, Ани Виђен и Михаелу Милуновићу, Мрђану Бајићу, Радошу Антонијевићу, Душану Петровићу, Ружици Глишић, Тамари Ракић, Јелени Милуновић, Слободану Недељковићу, Зорану Кузмановићу и радионици скулптуре „Кузман“ из Смедерева, породици Николић из Аранђеловца, Народној библиотеци „Свети Сава“ у Аранђеловцу, компанији „Omya Venčac“ која је сачувала део старе архиве предузећа „Венчац“, ЈКП „Зеленило“ из Аранђеловца, као и многим другим колегама и пријатељима Музеја.
Сајт Музеј на отвореном и сви текстови, логотипи, графика, слике, аудио материјал, материјал који је доступан за преузимање и остали материјали на овом сајту (у даљем тексту: Садржај), јесу ауторско право или власништво Народног музеја у Аранђеловцу или су на сајт постављени уз дозволу власника или овлашћеног носиоца права.
Коришћење Садржаја, осим на начин описан у овим условима коришћења, без писане дозволе власника Садржаја је строго забрањено. Народни музеј Аранђеловац ће заштити своја ауторска права, своја права интелектуалне својине и остала сродна права, као и друга права, у највећој мери дозвољеној законом, укључујући и кривично гоњење.
