О скулптури
Назив: „Приближавање кругу“
Аутор: Лидија Мишић (1932-2018)
Земља: СФРЈ/Србија
Година: 1971.
Лидија Мишић припада генерацији значајних југословенских представника модернистичке скулптуре друге половине 20. века. Њен уметнички став заснива се на истраживању простора, форме и непрекидног кретања, односно трајања. Прихватајући идеју уметника Антоана Певзнера о присутности четврте димензије (времена) у скулптури, Лидија Мишић је истицала да уметничко дело тако израста у „симбол ван времена“.
Остварење „Приближавање кругу“, настало на симпозијуму „Бели Венчац“ 1971. године, припада оним уметничким формама за које је ауторка говорила да су „изникле у замишљеном граду којим владају бројеви“. Насупрот појединим уметницима који су своја скулпторска истраживања почињали од самог предмета и у процесима редуковања долазили до чисте идеје, Мишићка се кретала обрнутим смером – од идеје, броја, простора, кретања, да би стигла до предмета. Такође, није желела да скулптуром „затвори простор“, већ напротив – тежила је стварању „отвореног простора/света“ у коме би егзистирало унутрашње биће човека.
Галерија
Из архива
Садржаји које смо пронашли у архивама
(извор: каталог изложбе „Лидија Мишић“, Галерија Дома омладине, 1970.)
„Непогрешивост је присутна у уметничком делу само као људски сан. Уметност је мера човека. Састављена од свих чинилаца који чине садржину људског живота. Измерљивих и неизмерљивих. Од грешака. Као што је и живот једна грешка. Математика са грешком је осуђена на пропаст. Једино је уметност у стању да несавршености отвори браве поимања савршеног.“
Лидија Мишић
САЗНАЈТЕ ВИШЕ