„Птица“ и „Птица I“

Вида Јоцић

О скулптури

Аудио: текст чита Олга Старчевић

Назив: „Птица и Птица I“
Аутор: Вида Јоцић (1921-2002)
Земља: СФРЈ/Србија
Година: 1968. и 1971.


Вида Јоцић завршила је Филмску академију, а затим вајарство на Академији за ликовне уметности. Стална тема њеног препознатљивог опуса била су ратна страдања и заробљеништво што је у тесној вези са њеним логорашким искуством у Аушвицу, Бањици, Равенсбрику.

У свом стваралаштву уметница се водила идејом о вери у човека, сматрајући да „жртве нису узалудне, јер иза њих остаје мисао која је неуништива“ (Драгослав Ђорђевић). Делујући у модернистичким оквирима, осим тематике страдања, Вида Јоцић била је окренута и облицима из природе, а посебну пажњу посветила је птицама. Овом мотиву враћала се неколико пута, обрађујући га у различитим материјалима и димензијама.

Првобитно изведена у дрвету скулптура „Птица“ је поновљена 1968. на симпозијуму „Бели Венчац“ у мермеру, у монументалним димензијама. Робустно, грубо клесано тело птице супротстављено је префињеније изведеној глави која наговештава нежност. Фасцинирана процесом уметничког рада у Аранђеловцу Вида Јоцић поново гостује на Симпозијуму 1971, када обрађује исти мотив али у нешто другачијем маниру. Развијајући у ширину „тело“ скулптуре које се састоји од грубље обрађених страна, уметница је достигла изразито наглашену монументалност у виду снажне, стамене форме.

Локација →

Галерија

Из архива

Садржаји које смо пронашли у архивама

Вида Јоцић (1921-2002) и Слободан Недељковић, тадашњи директор Смотре уметности „Мермер и звуци“ у вајаркином атељеу, 2001.
(извор: приватна архива Слободана Недељковића)

„Верујем да сваки уметник латентно носи у себи своју уметничку вокацију. Потребан је неки преломни тренутак, па да та вокација избије у незадржив крик, да се по сваку цену оваплоти и нађе пут ка свом изражавању.“

Вида Јоцић

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Посетите Музеј